Svaki drugi zaposleni krije od šefa svoje aktivnosti na društvenim mrežama

0
130

Sa 90% zaposlenih koji su aktivni na internetu nekoliko puta dnevno, većini je teško da svoj privatni i poslovni život drže odvojeno tokom radnog vremena (i nakon toga).

Nedavno objavljen Globalni izveštaj o privatnosti pokazuje da svaka druga osoba (59%) od šefa krije svoje aktivnosti na društvenim mrežama. Takav stav preslikava se i na kolege, sa 52% ljudi koji radije ne otkrivaju svoje onlajn aktivnosti saradnicima.

Prosečan zaposleni, tokom životnog veka, na poslu provede neverovatnih 13 godina i dva meseca. Zanimljivo je, međutim, da sve ovo vreme nije direktno povezano sa rešavanjem radnih zadataka: skoro dve trećine (64%) ispitanika priznaje da svakodnevno na radnom mestu posećuje veb stranice koje nisu povezane sa poslom.

Nije iznenađujuće da se gotovo trećina (29%) zaposlenih protivi tome da njihov poslodavac ima uvid u stranice koje posećuju. Međutim, što je još zanimljivije, svaki drugi zaposleni (52%) ne želi da kolege imaju uvid u njegove online aktivnosti. To verovatno znači da kolege predstavljaju još veću pretnju budućim perspektivama u vezi sa kancelarijskim poslovima ili su možda odnosi sa kolegama neformalniji i stoga vredniji.

S druge strane, čini se da su aktivnosti na društvenim mrežama manje privatni domen za mnoge i i stoga je prihvatljivije deliti ga sa kolegama, ali ne i sa šefom. To je verovatno zbog toga što radnici strahuju da će narušiti javni imidž kompanije ili zato što smanjena produktivnost radnika motiviše kompanije da nadgledaju društvene mreže svojih zaposlenih i na osnovu toga donose važne karijerne odluke. Takva politika dovela je do toga da svaka druga (59%) osoba kaže da ne želi da otkrije svoje aktivnosti na društvenim mrežama šefu, a čak 54% ne želi da otkrije ove informacije svojim kolegama.

Dodatno 34% ispitanika je protiv prikazivanja sadržaja svojih poruka i mejlova poslodavcu. Osim toga, 5% je čak izjavilo da im je karijera bila nepovratno ugrožena zbog curenja njihovih ličnih podataka. Dakle, ljudi su zabrinuti u vezi sa tim kako izgraditi povoljnu internu reputaciju i kako ne ugroziti postojeće odnose na radnom mestu.

„Budući da su aktivnosti na internetu sastavni deo našeg života danas, sve su nejasnije granice između našeg digitalnog postojanja na poslu i kod kuće. To nije ni dobro ni loše. Jednostavno tako živimo u digitalno doba. Samo upamtite da kao zaposleni morate biti dodatno pažljivi u tome šta tačno objavljujete na društvenim mrežama ili koje sajtove najčešće posećujete na poslu.

Jedna nesmotrena akcija na internetu mogla bi imati dugoročni uticaj na mogućnost najambicioznijeg radnika da napreduje u karijeri po svom izboru u budućnosti,“izjavila je Marina Titova (Marina Titova), direktorka odeljenja za potrošački marketing u kompaniji Kaspersky Lab.

Kako zaposleni ne bi postali žrtve pretnji na internetu, stručnjaci ukazuju na nekoliko ključnih smernica kojih se treba pridržavati u digitalnom dobu:

  • Ne objavljujete ništa što bi se moglo smatrati pogrdnim, opscenim ili klevetničkim. Ako niste sigurni, ne objavljujte.
  • Budite svesni toga da administratori sistema mogu, barem u teoriji, biti informisani o vašim navikama pretraživanja veba.
  • Nemojte uznemiravati, pretiti, diskriminisati ili omalovažavati kolege, partnere, konkurente ili klijente. Ni na društvenim mrežama ni u porukama, mejlovima, niti na bilo koji drugi način.
  • Nemojte objavljivati fotografije drugih zaposlenih, kupaca, dobavljača ili proizvoda kompanije bez prethodnog pismenog odobrenja.
  • Koristite rešenje kako biste obezbedili da vaše društvene mreže i drugi lični nalozi ne budu izloženi riziku od neovlašćenog pristupa nekog drugog u kancelariji. Instalirajte pouzdano bezbednosno rešenje kako biste zaštitili svoje uređaje.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here