24.2 C
Novi Sad

Studio B, BK i Kopernikus bez nacionalne frekvencije jer nisu ponudili kvalitetan program

CENZOLOVKA

Savet REM-a odbacio prijave Studija B, TV BK i Kopernikusa, uglavnom zbog toga što su u elaboratima kopirali sopstvene postojeće programske šeme, bez ikakvog unapređenja sadržaja

Godinu i po dana nakon raspisivanja konkursa za dobijanje televizijskih nacionalnih frekvencija, Savet REM-a doneo je 28. novembra prošle godine Rešenje o odbijanju sva tri prijavljena emitera. Nijedan od podnosilaca prijave nije uverio Regulatora da će na osnovu ponuđenog medijskog sadržaja emitovati kvalitetan i raznovrstan program.

Posle gašenja TV Avala 2014. godine jedna nacionalna televizijska frekvencija je ostala upražnjena, pa je REM raspisao konkurs 27. aprila 2018. godine. Stigle su četiri prijave – radio-difuznog preduzeća Studio B, RTV BK Telekom d.o.o. iz Beograda, LTR mediji i komunikacije d.o.o. iz Beograda i Kopernikus Cable Network d.o.o. iz Niša.

Iako u konkursu REM-a stoji da će odluka biti doneta najkasnije za 60 dana od objavljivanja liste podnosilaca prijava, na nju se čekalo godinu i po dana.

Priloženi programski elaborat BK Telekom se u najvećoj meri oslanja na program nekadašnje BK televizije, koja je emitovala program do 2006. godine

Konačna lista svih podnosilaca objavljena je 10. avgusta 2018. godine. Mesec dana kasnije privredno društvo LTR, iza kojeg stoji nemačka medijska kuća RTL, obavestilo je Regulatora da neće učestvovati u daljoj fazi konkursa.

Članovi Saveta REM-a su razgovarali sa podnosiocima prijava, a dodatne konsultacije su održane tek 24. maja naredne godine. U Rešenju o sprovedenom javnom konkursu nije navedeno zbog čega je bilo potrebno osam meseci da se razgovori nastave.

Emiteri su morali da ispune uslove propisane Zakonom o elektronskim medijima i Pravilnikom o minimalnim uslovima za pružanje medijske usluge i kriterijumima za odlučivanje u postupku izdavanja dozvole, te je bilo neophodno da dokažu da poseduju opremu i tehnička sredstva, poslovni prostor i redakciju, kao i programski elaborat koji mora da ima informativni, naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni, dečji program…

Pravilnik propisuje i da pružalac medijske usluge mora da obezbedi najmanje 50 odsto informativnog programa iz sopstvene produkcije.

Regulator je, kako piše u Rešenju, odluku doneo ocenjujući u kojoj meri iz predložene programske koncepcije proizlazi da bi kandidati objavljivali kvalitetan i raznovrstan program; u kojoj meri su obezbedili ili će obezbediti uslove za objavljivanje programa iz predložene programske koncepcije; da li poštuju propise i profesionalne i etičke medijske standarde i da li se pouzdano može utvrditi ko nad podnosiocem prijave ima kontrolu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije.

Plagiranje sopstvenih programskih koncepcija

Članovi Saveta REM-a utvrdili su da podnosioci prijava nisu uspeli da ispune prvi kriterijum – emitovanje kvalitetnog i raznovrsnog programa, zbog čega nijedna televizija nije dobila dozvolu za nacionalnu frekvenciju. Ostale uslove svi prijavljeni su ispunili delimično ili potpuno.

U slučaju Televizije Studio B, za Savet REM-a problematična je bila programska šema, jer se odnosila isključivo na zadovoljenje potrebe gledalaca na teritoriji grada Beograda, što nije u skladu sa javnim konkursom koji se odnosi na celu Srbiju.

U prilog toj tezi navodi se da je Studio B podneo programski elaborat i šemu koji su identični onima na osnovu kojih je dobio dozvolu 2006. godine za teritoriju grada Beograda, proširenu nakon digitalizacije.

Dodaje se da podnosilac prijave u priloženoj programskoj šemi nije uveo nove sadržaje koji trenutno nisu dostupni u toj zoni raspodele, kao i to da Studio B nije naveo kojim bi se važnim društvenim pitanjima bavio, a koja do tada nisu obrađivana, na nov i unapređen način.

Ni BK Telekom nije ispunio kriterijum u kojoj meri bi u odnosu na priloženu programsku koncepciju emitovao kvalitetan i raznovrstan program. Članovi Saveta REM-a su uočili da podnosilac prijave nije pružio garancije da će ispuniti minimum opštih obaveza pružalaca medijske usluge u odnosu na programske sadržaje.

Kao i u slučaju Studija B, i priloženi programski elaborat BK Telekom se u najvećoj meri oslanja na program nekadašnje BK televizije, koja je emitovala program do 2006. godine. Savet je stoga odlučio da takav sadržaj ne može da ispuni svrhu raspisivanja konkursa.

Kada je reč o programskom elaboratu Kopernikusa, Savet je odlučio da je on bespredmetan, jer se poziva na nevažeći Zakon o radio-difuziji i njegove odredbe kojima se propisuju obavezne kvote srpskog jezika i sopstvene produkcije.

Iz tog razloga, kako navode članovi Saveta REM-a, ovaj elaborat ne odgovara na većinu uslova iz javnog konkursa. Između ostalog, KCN nije naveo podatke o udelu i opisu sadržaja namenjenih informisanju nacionalnih manjina na maternjem jeziku. Takođe, nisu precizno ni jasno navedeni podaci o udelu sopstvene produkcije, evropskih audiovizuelnih dela, srpskih audiovizuelnih dela…

Peta nacionalna frekvencija i dalje upražnjena

Studio B je delimično ispunio kriterijum koji se odnosi na obezbeđivanje uslova za objavljivanje programa na osnovu priložene koncepcije, zbog toga što duguje OFPS-u i SOKOJ-u milion, odnosno 20 miliona dinara. S druge strane, utvrđeno je da su projekcije prihoda i rashoda u naredne tri godine realne, te da je podnosilac prijave obezbedio odgovarajuću organizacionu strukturu, broj i stepen stručnosti kadrova i odgovarajući stepen tehničke opremljenosti.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Cenzolovke

- Advertisement -

Pročitajte još

Komentari

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar
Ovde unesite svoje ime

Podeli:

Poslednje dodano: