Najčešće predrasude o milenijalcima

O tome šta su sve milenijalci upropastili napisano je mnoštvo članaka i tekstova. To je ona generacija što menja svet time što ne pristaje ne posao od 9 do 17, konvencionalna radna mesta i koju je oblikovala činjenica da im država posle školovanja nije obezbedila posao kao što je to bilo uobičajeno kod starijih generacija, već su morali sami da se snalaze u svetu koji je svakog dana u sve većim dugovima.

Ali ti strašni i nepouzdani milenijalci smo – mi, to jest svi mi rođeni u periodu od 1980. pa do 1997. To je danas ogroman broj radno sposobnog stanovništva koji sve više preuzima tržište rada i nameće mu svoja pravila. I to su oni koje starije generacije oslovljavaju sa „mladi”.

Upravo zbog toga, predrasude o milenijalcima nisu retke. Na primer, da su razmaženi, lenji i zavisni od tehnologije. Važno je poznavati te predrasude, bez obzira da li ste sami milenijalac ili treba da ih zapošljavate, pa se zato u nastavku bavimo najčešćim.

Svi milenijalci su isti. Iako je prilično jednostavno identifikovati neke zajedničke vrednosti i navike kod milenijalaca, činjenica je da je njihov broj toliko velik da bilo kakva generalizacija u startu mora biti pogrešna. Čak i marketeri koji targetiraju milenijalce uvek biraju podskupove u okviru ove generacije, koji se međusobno mogu drastično razlikovati, pošto su milenijalci podjednako momak sa 24 koji živi kod roditelja i pije ispred dragstora, kao i uspešni 36 godišnji direktor finansija u nekoj korporaciji. Zato ih/nas, na prvom mestu, treba posmatrati kao pojedince, a ne kao homogenu skupinu ljudi određenih generacija.

Milenijalci su lenji. Prilično rasprostranjena predrasuda o milenijalcima je da žele povišice i unapređenja mnogo pre nego što ih zasluže, a uz to, nisu spremni da rade koliko je potrebno da bi postigli zacrtane karijerne ciljeve. Ipak, istraživanja još jednom pokazuju sasvim drugačiju sliku: 87 ispitanika (milenijalaca) izjavilo je da su im prilike za učenje i lični razvoj izuzetno važne kad razmatraju rad u nekoj firmi, što znači da se uopšte ne radi o pasivnim ili razmaženim lenjivcima, kao što im se neretko pripisuje.

Milenijalci su nelojalni. Ovo je jedna od rasprostranjenijih predrasuda, koja kaže da milenijalci nisu lojalni firmama koje ih zapošljavaju i da zato „skaču” sa posla na posao. U realnosti, istraživanja pokazuju da milenijalci ostaju duže sa svojim poslodavcima u odnosu na Generaciju X (prethodna generacija u odnosu na milenijalce) u njihovim godinama.

Milenijalci su inertni. Za milenijalce važi da su zadovoljni sobom i zato rad ne doživljavaju kao borbu, ali realnost pokazuje drugačiju sliku. Mnogi od njih su zaduženi zbog studentskih kredita, a neretko su i siromašni jer rade loše plaćene poslove ili su nezaposleni. Oni prosečno imaju manje prihode od dve prethodne generacije u istim godinama. To znači da su mnogi od njih spremni da rade kako bi se ekonomski obezbedili. Tome u prilog govori podatak da je 59 odsto ispitanih milenijalaca radnika reklo da je konkurencija jedino zbog čega ujutru ustaju iz kreveta, dok je tu opciju kao najviše motivišuću odabralo 50 odsto Baby Boomers (od 51 do 69 godina) generacije.

Milenijalci su egocentrični. Možda zbog društvenih mreža i navika ove generacije, ali za milenijace se neretko smatra da su sebični i narcisodni. Međutim, 61 odsto ispitanih kaže da je zabrinuto zbog situacije u svetu i da osećaju ličnu potrebu da nešto učine po tom pitanju.

Milenijalci ne mare za pravila. Mnogi smatraju da ova generacija ne voli da sluša upustva, a jedno anketno istraživanje pokazuje da se 41 odsto pripadnika ove populacije složilo sa tvrdnjom da bi zaposleni trebalo da rade ono što im njihovi menadžeri govore, čak iako tome ne vide razlog. Po 30 odsto ispitanih iz dve prethodne generacije (Generacija X i Baby Boomers) se takođe složilo sa time.

Milenijalci se snalaze samo po digitalnom svetu. Iako sigurno poznajete barem nekoliko kompletno informatički nepismenih osoba mlađih od 35, činjenica je da 98 odsto milenijalaca starosti od 18 do 24 godine ima pametne telefone i udobni su sa korišćenjem digitalnih tehnologija. Međutim, to ne znači je ovo jedini svet u kom se snalaze. Kada je reč o učenju novih veština, milenijalci u proseku više vole kontakt uživo nego putem interneta.

Sigurno je da ovo nije kraj listi predrasuda koje postoje o milenijalcima, a posmatrati celu ovu skupinu ljudi kao homogenu u startu sluti na ozbiljne greške u zaključivanju. Zato je svaku osobu – ma kojoj generaciji pripadala – važno posmatrati kao individuu, koja ima svoje osobenosti i stvari zajedničke sa svojom generacijom, koje mogu a ne moraju da određuju i njene kvalitete.

Autor: Ina Borenović, mojafirma

1
Previous Article
Next Article

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Misao nedelje

Ko želi da napravi novac, najpre mora da ga potroši!

Video nedelje

Foto meseca

Reklame

SERVISI