Kreativnost postaje ključna u poslovanju budućnosti

Fenomen kreativnosti kao inputa u proizvodnji roba i usluga postao je tema na stotine studija, knjiga i autorskih pristupa još petnaestak godina unazad. Kreativnost u razumevanju kreativnosti stvorila je nove sintagme, kao što su kreativna klasa, kreativan kapital, kreativni gradovi, kreativni kvartovi… Unktad i Unesko, kao agencije Ujedinjenih Nacija, doprineli su da ideologija kreativnosti danas evoluira u koncept kreativne ekonomije, koja se globalno prati, meri i istražuje i kroz tržište rada i razvoja radne snage. Očekuje se da naročito u periodu nakon 2020. godine ekonomija znanja, inovacija i kreativnosti postane ključni model razvoja zapadne ekonomije. Ovo joj je možda i jedini put, budući da je sva ključna industrija realnog sektora odavno otišla na Istok.

Međutim, i tamo, u nekadašnjem Trećem svetu, je kreativnost donela novo stremljenje ka konkurentnosti nacionalne privrede, tako da je danas Kina prva u svetskoj trgovini kreativnim robama a do juče nepoznate ekonomije kao što su npr. vijetnamska i nepalska postaju sve konkurentnije u kompjuterskim uslugama i softveru. Nigerija je treća u svetu u filmskoj industriji, odmah iza Holivuda i Bolivuda. Južnokorejski program razvoja društva i privrede iz 2013, počiva na sedam strategija zasnovanih na kreativnoj ekonomiji. Oni su tu filozofiju nacionalnog razvoja definisali kao „spajanje nauke i tehnologije sa industrijom, fuziju kulture sa industrijom i cvetanje kreativnosti na samim granicama koje su nekada bile prožete barijerama… ekspanzijom tržišta, stvaranju novih tržišta i radnih mesta… jer u samom srcu kreativne ekonomije leže nauka i IT industrija.“

Šta je, dakle, kreativnost i šta jeste kreativna ekonomija?

Kreativna ekonomija (prema definiciji Virtuelnog instituta) jesu one društvene ali pre svega privredne delatnosti (radinosti, industrije) u čijim je proizvodima i uslugama kreativnost najvažniji input, a čiji autput čine proizvodi i usluge koje jesu autorsko delo i/ili intelektualna svojina i koje imaju potencijal da kreiraju tržišni lanac vrednosti. U kreativnu ekonomiju ubrajamo 13 kreativnih industrija (arhitektura i unutrašnja dekoracija, oglašavanje ili advertajzing, film i video, radio i TV, kompjuterske usluge, industrija softvera, aplikacija i gejminga, fotografija, izdavaštvo i knjižarstvo, vizuelne umetnosti, dizajn, izvođačke umetnosti, industrija antikviteta, umetnički zanati, muzička industrija), delatnosti istraživanja i razvoja (R&D), obrazovne i naučne delatnosti, tehnologiju i inženjerske delatnosti.

Kreativnost (Virtuelni institut) je kognitivni ili drugi mentalni proces i ujedno stvaranje originalnog dela, rešenja ili ideje koja ima svrhu, asocijacijom, imaginacijom i kombinovanjem poznatih ali često i naizgled nespojivih ideja i rešenja, odnosno divergentnim mišljenjem.

Kreativnost kao svojstvo, odnosno talenat i kompetencija jedna je od 10 ključnih osobina zaposlenih, po nalazima Svetskog ekonomskog foruma. U studiji Budućnost radnih mesta iz 2015. godine, sa projekcijom na 2020. godinu, kreativnost se našla na trećem mestu top 10 veština i znanja neophodnih za početak naredne dekade, koju će obeležiti digitalizacija odnosno automatizacija/robotizacija poslovanja. U prethodnom istraživanju iz 2010. godine bila je na desetom mestu. Treba napomenuti da je ova analiza obuhvatila 15 najboljih svetskih ekonomija u 9 ključnih industrija koje se smatraju okosnicom konkurentnosti nacionalnih privreda u osvit Četvrte industrijske revolucije.

Kreativnost se i dalje smatra jednom od „najljudskijih“ osobina, budući da su mnoga znanja i veštine postali zamenjivi za performanse robota i aplikativnog softvera.

Iako je nedavno jedan robot uspeo da napiše čak i pesmu na bazi algoritma, uvreženo je mišljenje da će kreativnost poslednja biti zamenjena ali da će zauvek biti nedostižna od strane veštačke inteligencije. Najpre zato što za kreativnost razvojnu ulogu igra i kultura kao ekosistem, koju roboti nikad neće moći da imaju, jer su proizvedeni a nisu rođeni i rasli u određenom kulturnom ambijentu.

Od ostalih svojstava, prema ovoj studiji, kritičko mišljenje i rešavanje kompleksnih problema su najviše potrebe koje će se iskazati na radnim mestima za par godina. Fizičke sposobnosti na radnim mestima postaće zanemarljivo male i čine tek 4 odsto potreba u zanimanjima nakon 2020. Top 10 još čine kognitivna fleksibilnost, pregovaranje, uslužnost orijentisana ka kupcu, rasuđivanje i donošenje odluka, emocionalna inteligencija, koordinacija sa drugima i upravljanje ljudima.

AUTOR:  Aleksandar Đerić, mojafirma

Podeli

Leave a comment