Dok se 2019. godina bliži kraju, svi ćemo se složiti sa činjenicom da je proteklih desetak godina veštačka inteligencija (AI) bila reč u trendu. Gotovo da ne prođe ni dan a da se u medijima ne pomene ova revolucija koja će, kako se očekuje, na naše živote imati uticaj koliki su imali struja i vatra.

Ipak, za razliku od struje i vatre, mnogi smatraju da će uticaj veštačke inteligencije biti negativan… Nisam siguran da li je to zbog Terminatora Džejmsa Kamerona, Matriksa, braće Vačovski ili nekog drugog naučno-fantastičnog filma o robotima i superračunarima koji prete čovečanstvu, ali jedna stvar je sigurna: čim ljudi shvate da se mašine brzo razvijaju, počinju da se plaše budućnosti u kojoj će roboti vladati, a ljudi biti ostavljeni u senci. Nisam psiholog, ali dugo radim u AI području i garantujem vam da je za tržište rada veštačka inteligencija u velikoj meri dobra prilika a gotovo nikakva pretnja.

Suprotno od popularnog verovanja, veštačka inteligencija i mašinsko učenje nisu zaista „futuristički“ koncepti. Pojam „veštačka inteligencija“ pojavio se leta 1956. u Dartmutu na Konferenciji posvećenoj veštačkoj inteligenciji, za koju se smatra da predstavlja osnivački akt veštačke inteligencije kao polja izučavanja. Nakon ove konferencije, u narednih dvadesetak godina, pokrenula su se aktivna istraživanja veštačke inteligencije a brojni AI istraživački centri otvoreni su širom u Sjedinjenih Američkih Država da bi se istražio njen potencijal. Otvaranje ovih centara pokrenulo je i nastanak novih zanimanja u oblasti veštačke inteligencije: AI analitičari, AI istraživački naučnici, AI prevodioci i AI inženjeri.

Bilo bi pogrešno reći da je veštačka inteligencija od tada samo stvarala nova radna mesta. Sigurno je da je danas veštačka inteligencija dostigla i prevazišla učinak čoveka u mnogim oblastima. Brojne poslove koje su tradicionalno obavljali ljudi preuzeli su roboti, algoritmi i drugi tipovi veštačke inteligencije, i to vrlo uspešno. Ovim su bili pogođeni pre svega poslovi za nekvalifikovanu radnu snagu koja je zamenjena robotizovanom automatizacijom procesa (RPA). To objašnjava zašto su fabrike sada sve više automatizovane i zašto viđamo sve manje zaposlenih na kasi u supermarketima.

Prirodno, mogućnosti i primena veštačke inteligencije nadalje će eksponencijalno rasti. Roboti i automatizacija sada počinju da obavljaju i poslove visoko kvalifikovane radne snage. Na primer, mi u kompaniji Devoteam koristimo veštačku inteligenciju u ljudskim resursima za pregledanje na stotine biografija i izbor osoba koje ispunjavaju naše uslove, čime značajno  štedimo na vremenu.

Ipak, mašine ne mogu da rade sve samostalno.  Pogledajte, na primer, kamion bez vozača. Naravno da ovom kamionu vozač nije potreban, ali je potrebna jedna osoba da nadgleda kako kamion putuje, jedna osoba da prikuplja podatke koje stvara kamion, druga osoba za analizu tih podataka,  još jedna osoba koja će organizovati taj tim, i tako dalje.

Ti kamioni, kompanije širom sveta i obični ljudi kao što smo vi i ja stvaraju 2,5 triliona bajtova podataka svakog dana. Bez veštačke inteligencije bilo bi nemoguće sakupiti i klasifikovati sve te podatke, ali su nam i dalje potrebni milioni ljudi da bismo te podatke i analizirali: inženjeri obrade podataka, specijalisti obrade podataka, stratezi obrade podataka, itd.

Drugi razlog zbog kojeg veštačka inteligencija ne može da preuzme svaki posao je taj što nema određene veštine koje čovek može da ima. Kreativna zanimanja kao što su umetnici, muzičari i slikari su nezamenjiva. Isto važi i za strateške pozicije, kao što su predsednici, direktori i ekonomisti, kao i za poslove koji zahtevaju empatiju, poput nastavnika ili bejbisitera. Ne mogu ni da zamislim da robotu poverim brigu o mom četvorogodišnjem sinu, verovatno ni vi, zar ne?

Šta nas čeka u budućnosti?  Za 10–15 godina, svaki posao biće obavljan uz asistenciju veštačke inteligencije, a tržište rada zasnivaće se na saradnji ljudi i veštačke inteligencije. Zadatak nas u kompanijama je da pripremimo buduće generacije za karijeru u oblasti veštačke inteligencije i da ih za to nadahnemo. Zato kompanija Devoteam organizuje četvrti  put po redu igru Devogame, inovativno studentsko takmičenje namenjeno  vrhunskim talentima Evrope i Bliskog istoka u oblasti veštačke inteligencije i informacionih tehnologija.

Veštačka inteligencija osmišljena je da pomogne – ne da uništava – i iskreno verujem da će tu svrhu i ispuniti.

Autorski članak
Dr Aymen Chakhari, glavni direktor AI sektora grupe Devoteam

POSTAVI ODGOVOR

Navedite svoj komentar!
Ovde navedite svoje ime