Internet meme kao deo evolucije

Za jednog prosečnog korisnika interneta, ili još bolje – korisnika društvenih mreža, takozvani meme je deo svakodnevnice. Tu je bezbroj stranica koj se bave njihovim kreiranjem i prikupljanjem, na svim jezicima i nivoima. U principu, šansa da ste veliki ljubitelj recipročna je vašim godinama, sa epicentrom negde u pubertetu. Međutim, ljubav prema memovima rasprostranjena je i među starijom populacijom, onom koju nazivamo generacijom Y i koja je – ili će uskoro – prevaliti tridesetu. Među njihovim roditejima, s druge strane, teško.

Verovatno se ne moramo upuštati u definicije koje je ionako nemoguće sastaviti. Za svaki slučaj – radi se o fotografiji, sličici, ilustraciji, gifu, videu, i malom sakrastičnom/duhovitom/nekima nejasnom/glupom/mudrom porukom ili pitanjem. Ono što ih, zapravo, čini memom je ste mogućnost da se povežemo s njom (u nedostatku pravog prevoda – relatability), da je razumemo ili smatramo urnebesnom. Iznad svega – meme su učinile da pojedine neprijatnosti ili bizarnosti koje se događaju isključivo iza zatvorenih vrata isplivaju na svetlost dana, tako što je intenet svet shvatio da deli istu „retardaciju“ – trenutke u kojima smo sami sebi carevi, ili patetični, ili žalosni, ili smešni. Razume se, što lošija obrada fotografije to bolje.

Da ne dužimo, danas nas zanima – odakle su došli?

Preci današnjih mimova su takozvani „demotivational posters“, koji su nastali kao sarastičan odgovor na ekspanziju motivacionih postera, koji su veoma brzo od smisla otišli u patetiku ili manje više opšta mesta. Naš odgovor na to bio je sajt Vukajlija, prvobitno zamišljen kao rečni slenga i manje poznatih izraza. Kao takav postoji i dalje, ali su ga u nekom trenutku zamenili upravo demotivacioni posteri (premda ima upornih, koji i dalje popunjavaju Vukajliju dosetkama i sleng sintagmama). U vremenu pre 9gag-a, setićete se, mladi su masovno listali sličice upravo na ovom sajtu i smejali im se.

Pročitaj i:  Mreža koja je promenila svet

Kovač izraza „meme“ iliti „mim“ bio je Ričard Dokins, koji je ovu reč upotrebio u svojoj knjizi iz 1976. godine, „Sebični gen“. Pritom govori o ljudskoj evoluciji. Po njegovom mišljenju, ona ne zavisi samo od genetike kao  hemijskog sastava već od određee jedinice koja se samorazmnožava, deli i prenosi, što u biološkom slučaju i jeste sam gen. Međutim, Dokins je u obzir uzeo još jednu vrstu jedinice, koja nije mogla biti biološki ili hemijski ispitana, a koja prenosi ljudsku kulturu, ponašanje i životne uslove sa generacije na generaciju. Ovu „jedinicu“ krstio je „meme“. Danas je poznajemo i kao „nasledno sećanje“.

Gde su i šta rade?

Teško je reći ko je prvi napravio ono u čemu se danas naši njuzfidovi dave. Ali zato postoji sajt Know Your Meme koji se, osim sakupljanja ozbiljne baze svega što može da spada pod mim kategoriju bavi i istraživanjem odakle su ličnosti (ili životinje, ili nešto treće) koje su postale svetski popularne jer je nekome bila smešna njihova faca, ili ih je podsetila na nešto, te je ubrzo otišla u viral. Setimo se First World Problems devojkeSucces kid-a, Fotogeničnog mladog maratonca, Mrzovoljne mačke, ili nepostojećih likova kao što je Filozofski nastrojen dinosaurus. Ne zaboravimo i Srbendu, ako mislimo lokalno.

Ako se potrudite, možete i saznati gde su sad ti ljudi i životinje i šta rade. Ali ko će time da se bavi? Ispostavlja se – stotine hiljada ljudi. Što zapravo i nije čudno, budući de se, u osnovi, radi o jednoj od glavnh ljudskih osobina kao što je mnogo decenija zaključio Ričard Dokins.

Zato vratimo se na tren u sedamdesete – reč „meme“ (mim) izvedan je od grčke reči „mimema“ što se odnosi na bilo šta imitirano – od pokreta, stila oblačenja, do ponovljene reči. Skraćena verzija – mim – skovana je namerno tako da podseća na „gen“ (što se na engleskom izgovara „džin“). Po ovoj teoriji, neka vrsta imitacije je jedna od ključnih osobina zahvaljujući kojoj su nastale kulture i civilizacije. Par koraka napred, u 2018. godini, ljudska komunikacija se mahom odigrava na intenetu a tu i ostaje, ne ide nikuda. Tom analogijom, pojava internet mimova predstavlja još jedan stepenik u evoluciji ljudske kulture. Što su stručnjaci za marketing sasvim lepo primetili i upotrebili u svoju i korist svojih klijenata.

Pročitaj i:  Najveća digitalna škola na svetu u Indiji
Previous Article
Next Article

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Misao nedelje

Ko želi da napravi novac, najpre mora da ga potroši!

Video nedelje

Foto meseca

Reklame

SERVISI