Deset godina bitcoina, fenomena finansija našeg doba

Iako je povremeno potparivao snove o brzom bogaćenju, ovogodišnji je pad potaknuo strahove da bi se mogao rasprsnuti kao balon od sapunice.

Pre deset godina anonimni kriptograf izložio je načela autonomne „online“ valute, koja bi postojala izvan dosega vlada i centralnih banaka. Danas nestabilnost bitcoina puni naslovnice, ali tehnologija koja se nalazi iza njega obećava dublju promenu.

Digitalna valuta bitcoin jedna je od najvećih finansijskih fenomena našeg doba. I dok je njena povremena rekordna tržišna vrednost potparivala snove o brzom bogaćenju, ovogodišnji je pad potaknuo strahove da bi se mogao rasprsnuti kao balon od sapunice.

Bitcoin je pre 10 godina pokrenuo anonimni kriptograf koji je pod imenom “Satoshi Nakamoto” objavio načela autonomnog digitalnog novca. Njegove ideje su bile revolucionarne: Nema kontrole centralnih banaka, nema nacionalnih granica. Umesto toga će mehanizam pod nazivom blockchain osigurati poverenje i sigurnost u sistem.

Grubo rečeno, blockchain je javno dostupna kartoteka transakcija koje se snimaju jedna za drugom.

Ako neko pokuša narušiti ovaj lanac, to će odmah biti vidljivo jer je dostupno više zapisa. Tako ovaj sistem ne dopušta korišćenje virtualnog novca više od jednom, na primer.

Bitcoini se generišu, odnosno ‘rudare’, pomoću kompleksnih računarskih matematičkih procesa.

Količina bitcoina je ograničena i što se ‘rudari’ više približe limitu to će postupak biti zahtevniji.

Satoshijev proglas objavljen je putem mailing liste u novembru 2008. Dva meseca kasnije, stvoren je softver.

Ulaganja su krenula s kolapsom investicijske banke Lehman Brothers koje je upala u krizu. Bitcoin se niotkuda pojavio kao alternativa.

Veruje se da Satoshi Nakamoto poseduje milion bitcoina što je oko 6.3 milijardi dolara – bogatstvo koje je ostalo netaknuto. Misterija njegovog ili njenog identiteta velika je zagonetka koju mnogi pokušavaju rešiti.

Satoshi je samo virtualno komunicirao sa svojim kolegama iz sveta bitcoina pri nego što se potpuno povukao u izolaciju.

Bilo je potrebno neko vreme da bitcoin dobije zamah. U početku je samo bio igralište za računarske stručnjake.

Pizza od 190 miliona dolara

U priči koja je ušla u legendu, neki je programer navodno s 10.000 bitcoina platio dostavu dve pizze 2010. godine. Na vrhuncu euforije bitcoinom prošle godine, ta bi dostava koštala 190 miliona dolara, a čak i danas, nakon znatnog pada vrednosti kriptovalute, toga bi nesretnika dve pizze koštale 63 miliona dolara.

Jedni od prvih koji su profitirali od ove kriptovalute su bili ‘online’ kriminalci. Na crnim internet tržištima kao što je Silk Road, bitcoin se mogao koristiti za kupovinu droge i oružja.

U ranim danima bitcoin su karakterizovale brze fluktuacije vrednosti, što je privuklo brojne spektulacije. Na samom se početku vrednost bitcoina kretala od nekoliko eura do nekoliko desetina i natrag.

Pažnja javnosti i limitiran broj bitcoina, koji dostiže brojku od oko 21 milion jedinica, doveo je do prave zlatne groznice u poslednjih nekoliko godina. Vrednost valute skočila je još više.

Zbog tačno određenog broja jedinica bitcoina koji je odredio Satoshi, sve kompleksniji i energijski zahtevniji proces rudarenja zahteva korišćenje farmi servera. Na Islandu, koji ima jeftinu geotermalnu energiju, razvila se cela industrija rudarenja.

Bitcoin je izgubio dve trećine svoje vrednosti ove godine, ali osećaj zlatne groznice još nije popustio. Moglo bi proći još 20 godina pre nego li se proizvedu sve moguće jedinice bitcoina.

Blockchain privukao interes

Međutim, tehnologija koja stoji iza bitcoina, blockchain, privukla je najveći interes banaka i drugih institucija, od muzičke do automobilske. A to je zato što pridonosi sigurnosti online transakcija.

Kritičari blockchaina kažu kako je lančani sistem spor i nezgrapan, ali zagovornici tehnologije tvrde kako se problemi mogu rešiti te je njihova potencijalna sigurnosna dobrobit ogromna.

“Tehnologija je još u ranim godinama razvoja, treba sazreti kako bi se mogla razviti za korišćenje u druge svrhe”, rekao je profesor Christoph Meinel, stručnjak za internet tehnologiju i sisteme sa Univerziteta u Potsdamu.

Finansijska industrija deli sličan pogled na ovu tehnologiju: “Blockchain ima potencijal promeniti način na koji kupujemo i prodajemo, sarađujemo s vladom i potvrđujemo autentičnost svega od vlasništva do porekla organskog povrća”, napisali su iz banke Goldman Sachs.

Blockchain nudi jednostavan i siguran način verifikacije gotovo svake vrste transakcije, čime ujedno uklanja potrebu za posrednikom ili centralizovanim tačkama potvrde.

Reč je o tehnologiji koja bi mogla poremetiti velik broj industrija, dovodeći u pitanje dugogodišnje poslovne modele, od osiguranja do nekretnina.

Izvor: Agencije

0
Previous Article
Next Article

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Video nedelje

Foto meseca

Reklame

SERVISI