Posle dvogodišnje primene člana 40 Zakona Republike Srbije o porezu na dobit pravnih lica, po kome se ovaj porez porez obračunavao i plaćao na prihode koje je nerezidentno pravno lice (društvena mreža tipa Fejsbuk ili Instagram, recimo), ostvarilo od rezidentnog pravnog lica (privrednog društva, preduzetnika ili udruženja iz Srbije), od 1. aprila 2018. godine ova obaveza više ne postoji.

Samim tim prestaje i potreba, odnosno obaveza podnošenja Poreskoj upravi od strane preduzetnika, privrednog društva ili udruženja, potvrde o rezidentnosti stranog pravnog lica kojem plaćaju usluge oglašavanja, što je bio metod i način da se izbegne plaćanje pomenutog poreskog nameta.

A što je u vreme dok je pomenuti propis bio na snazi, važilo za kompanije koje su imale sedište ili predstavništvo u onim zemljama s kojima je Srbija potpisala Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu.

Prema pomenutom članu 40 Zakona o porezu na dobit, precizan naziv ovog poreza je „porez na dobit po odbitku“ i plaćao se po stopi od 20% na one prihode koje nerezidentno pravno lice- firma registrovana u inostranstvu, ostvarilo od rezidentnog pravnog lica – firme registrovane u Srbiji. “Preduzetnik koji vodi poslovne knjige obračunava i naplaćuje porez po odbitku na prihode koje ostvaruje pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica.” ( Zakon o porezu na dohodak građana koji reguliše poreze po odbitku, članu 104.)

Uticaj na način na koji su se pravna lica i preduzetnici oglašavali na Internetu

Firme koje posluju preko interneta često sarađujete sa inostranim kompanijama koje za njih obavljaju određenu uslugu. I upravo na te vrste usluga koje pružaju strana pravna lica, nerezidenti, plaćan je porez na dobit po odbitku.

U Srbiji je, naime, 1. marta 2016. godine počela Primena tada novog Zakona o porezu na dobit pravnih lica i na samom startu ocenjeno je da će ona u znatnoj meri uticati na preduzetnike da za korištenje usluga svih inostranih platformi za oglašavanje (Gugl, Fejsbuk, Instagram, Tviter…) plaćaju pomenuti porez. Osim – u slučaju da zakon predviđa neke okolnosti pod kojima se oslobađaju ove obaveze:

– ukoliko strana organizacija nema svojstvo pravnog lica

– ukoliko domaći preduzetnik  ne vodi poslovne knjige, odnosno spada u kategoriju takozvanih paušalaca.  (Njihovo poslovanje je regulisano Zakonom o porezu na dohodak građana, a ne Zakonom o porezu na dobit.)

No, osim ovih kategorija preduzetnika, zakonodavac je regulisao da je slobađanje od plaćanja poreza da dobit pravnog lica moguće i ukoliko Poreskoj upravi Republike Srbije od strane preduzetnika bude dostavljena potvrda o rezidentnosti tog stranog pravnog lica kome se plaćaju usluge za oglašavanje. (Kako rekosmo, ovo je važilo samo za one kompanije koje su imale sedište ili predstavništvo u zemljama sa kojima je Srbija sklopila Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja).

Potvrdu o rezidentnosti domaćem preduzetniku dostavljala je, za svaku godinu posebno, inostrana firma sa kojom je sarađivao. Da bi bila validna, trebalo je da bude prevedena od strane ovlašćenog sudskog tumača.

U suštini, ova olakšavajuća okolnost u vidu potvrde o rezidentnosti, jeste birokratska mera u vidu kontrateže na prethodnu, takođe birokratsku meru, odnosno obavezu plaćanja poreza na dobit pravnih lica. Preduzetnici su ionako ovaj porez nazivali generatorom daljeg gušenja internet industrije, za koju se odavno zna da je jedna od najperspektivnijih grana privrede, koja može da uposli veliki broj novih radnika, da obezbedi izlazak na strana tržišta i time ostvari zavidan devozni priliv.

Uslišeni zahtevi IT industrije

Sam Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, objavljen 17. decembra 2017. godine u Službenom glasniku RS, stupio je na snagu 1. januara 2018. godine. Deo izmena primenjen je već pri sastavljanju poreskog bilansa za 2017. godinu, ali znatniji broj njegovih novih članova primenjen je tek za sastavljanje poreskog bilansa za 2018. godinu.

Najznačajnija izmena za privrednike, i za preduzeća i za preduzetnike, je izmena odredbe kojom se uređuje oporezivanje usluga porezom po odbitku. Član 40 Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kojim je regulisano oporezivanje usluga koje pružaju strana lica porezom po odbitku, izmenjen je u korist privrednika, a njegova primena počela je 1. aprila 2018. godine.

Ovo znači da od 1. aprila 2018. godine domaća pravna lica i organizacije, prilikom isplate naknada na ime usluga koje im pružaju strana pravna lica nisu više u obavezi da obračunavaju i plaćaju porez po odbitku.

Ovo se odnosi na plaćene usluge oglašavanje na društvenim mrežama, kao i na usluge prevoza robe kroz teritoriju Srbije i slično. Stoga nema ni dodatnog angažovanja zarad pribavljanja  potvrda o rezidentnosti kako bi bilo moguće primeniti međunarodne ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Obaveza plaćanja poreza na dobit pravnog lica ostaje kada su u pitanju sledeće usluge:

  • dividende i udeo u dobiti u pravnom licu
  • naknade na ime autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine (autorska naknada)
  • kamate
  • naknade od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike
  • naknade od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene ili korišćene.

Još jednom da potvrdimo: usluge oglašavanja i marketinga nigde nisu navedene i na njih se više ne mora obračunavati i plaćati porez po odbitku.

POSTAVI ODGOVOR

Navedite svoj komentar!
Ovde navedite svoje ime